Dobro vece :) {posto je u Srbiji sad 20h}
Evo odlucila sam da se javim ,posle svog ovog haosa i mog iznenadnog odlaska iz Srbije.
Moram da naglasim pre svega ,da je ona stara izreka (ne znam kako tacno glasi ) da sve svoje planove drzis u tajnosti,zapravo vrlo korisna i ispostavlja se kao tacna :) Ni jednog momenta se ne kajem sto sam drzala u tajnosti svoju vezu sa mojim muzem, ne kajem se sto sam sakrila veridbu i objavila je kad sam ja mislila da treba. Jednostavno, htela sam da izbegnem gomilu nepotrebnih pitanja,kritika i ne znam cega sve, to su stvari koje bas ne volim, smatram da sam dovoljno pametna da sama donosim svoje odluke.
No, necemo o tome ,previse je opsirno i nepotrebno za ovaj blog :)
Anyway, da krenemo od tog utorka, kad sam se sa svoja dva prepuna kofera, ogromnim rancem na ledjima i sa tonom dokumenata, uputila na aerodrom. :) Sa mnom su bile moji najblizi, iako je bilo rano ujutru, dosle su da se pozdrave sa mnom moje najdraze Gaga i Iva , i moja mama je bila tu (sa bakom sam se pozdravila u stanu,i taj mi je rastanak najteze pao, jer sam toliko navikla da je vidjam svakog vikenda, ako ne svakog onda makar svakog drugog ,trudila sam se da zadrzim suze i da me moja baka vidi nasmejanu i srecnu.) Izmerila sam kofere ,uvila ih u onaj glupi zastitni celofan,koji kao navodno treba da zastrtiti kofer od otvaranja. predala kofere, uzela karte ,i nastavila da caskam sa mojim devojkama . Meni je sve izgledalo kao da idem na neki put, a ne da se selim u drugu zemlju ,a izgleda da niko nije imao osecaj da odlazim za stalno :)
Sto se tice leta sa Turkish Airlines , nemam primedbi, bilo je okey jos da nisam brinula o dokumentima i o svemu tome sta ce se desiti kad stignem u Kanadu ,mozda bi i vise uzivala u letu, ovako, sva sam bila pod tenzijom. U Tursku sam stigla sa malo kasnjenja , ali opet sam stigla da odem do Starbucks-a da popijem frappuchino, da kupim solju i da sve to platim samo 10evra XDXD
(da naglasim da samo solja u Francuskoj u Starbucks-u kosta 12-15 evra XD) A onda sam cekala u redu za avion za Kanadu.... ta gomila ljudi,na prvi pogled se cinilo kao da cekaju red da vide nekog poznatog (sto znaci nigde reda ) tako da sam stala 'random' iza neke persone i molila se bogu da cekam pravi red ,a ne za avion koji ide u Tunguziju . Ne znam zasto ali pre nego sto sam usla u avion, dva puta su proveravali kartu i pasos pre ulaska u avion...svima ,ne samo meni... Let do Montreala.... dugacak....ne znam, pokusavas da spavas,ali nije tvoje vreme da spavas,a oni ugasili svetla u avionu ,kao da imitiraju mrak.... tako da sam spavala sve ukupno 30 minuta a imala sam osecaj ko da sam spavala 5 sati.... pocnem da gledam film,turbulencije.... vezuj se ponovo.... prodje neko vreme, iskljuce znak za pojas ,taman se opustis nadjes polozaj...opet turbulencije ,ispravi sediste,vezuj se....i tako u krug...Jedina dobra stvar je sto je sediste pored mene bilo prazno,a samo su po dva sedista sa strane a u sredini cetiri.... Ja sam bila sa strane , dva sedista samo za mene ..milina :) Vreme za rucak, vise nisam imala apetit jer je to bio treci 'avionski obrok ' po redu , i iako sam izabrala nesto drugacije od prethodnih obroka, opet je nekako ukus bio plastican i prepoznatljiv tako da sam jedva pojela to ,i trazila dva puta kokakolu za redom da svarim tu hranu...Pogledas kroz prozor ,oblaci....a i da nema oblaka,dole je sve plavo jer prelazis preko okeana,tako da je mozda i bolje sto nisam videla nista XD
Da skratim, prezivela sam let , stigla u Montreal na aerodrom Pierre Elliott Trudeau... i onda u sekundi nisam znala gde da idem dalje, obicno nemam ta zakucavanja,ali brate ovaj aerodrom je ogroman. Nastavila sam da pratim masu, i stigla do neceg sto podseca na carinu, samo sto tu uz pomoc osoblja cekiras svoj pasos,i odgovaras na pitanja sta imas u koferu. Srecom osoba koja mi je tu pomogla, uputiila me je gde da idem dalje... tako da sa nekih 30 minuta cekanja, dobila sam svoje papire,i sa velikim osmehom i toplom dobrodoslicom u Kanadu, uzela sam svoje kofere,i konacno ugledala svog muza sa druge strane :)
Kad smo stigli kuci, svi su bili tu, konacno sam upoznala celu porodicu na obostrano zadovoljstvo :)
Stigla sam otprilike taman na vreme za veceru, tako da smo svi onako porodicno vecerali i pricali o mom letu ,razmenjivali utiske sa svadbe, o tome kako je u Srbiji, itd. Ono sto me je iznenadilo je torta sa Kanadskom zastavom koju su narucili za mene , na kojoj je pisalo : "Welcome to Canada , Sabrina!"Posle dezerta ,sedeli smo jos dugo za stolom i pricali :)
Moj muz je uzeo dva slobodna dana da ih provede samnom ,i da prosetamo malo ,i da obidjemo grad, tako da moram reci da mi se dopada sve ovde onako na prvi utisak, ali opet jos je rano da pricam mnogo :) Ima vremena.
Danas je petak, moja svekrva i muz rade, ja sam se probudila onako bas kasno , rucala sam sa svekrom, i evo sad upravo zavrsavam ovaj blog, i planiram da odmaram, dok mi se dragi ne vrati s posla :)
Eto toliko od mene za sad :)
puno pozdrava :)
Evo odlucila sam da se javim ,posle svog ovog haosa i mog iznenadnog odlaska iz Srbije.
Moram da naglasim pre svega ,da je ona stara izreka (ne znam kako tacno glasi ) da sve svoje planove drzis u tajnosti,zapravo vrlo korisna i ispostavlja se kao tacna :) Ni jednog momenta se ne kajem sto sam drzala u tajnosti svoju vezu sa mojim muzem, ne kajem se sto sam sakrila veridbu i objavila je kad sam ja mislila da treba. Jednostavno, htela sam da izbegnem gomilu nepotrebnih pitanja,kritika i ne znam cega sve, to su stvari koje bas ne volim, smatram da sam dovoljno pametna da sama donosim svoje odluke.
No, necemo o tome ,previse je opsirno i nepotrebno za ovaj blog :)
Anyway, da krenemo od tog utorka, kad sam se sa svoja dva prepuna kofera, ogromnim rancem na ledjima i sa tonom dokumenata, uputila na aerodrom. :) Sa mnom su bile moji najblizi, iako je bilo rano ujutru, dosle su da se pozdrave sa mnom moje najdraze Gaga i Iva , i moja mama je bila tu (sa bakom sam se pozdravila u stanu,i taj mi je rastanak najteze pao, jer sam toliko navikla da je vidjam svakog vikenda, ako ne svakog onda makar svakog drugog ,trudila sam se da zadrzim suze i da me moja baka vidi nasmejanu i srecnu.) Izmerila sam kofere ,uvila ih u onaj glupi zastitni celofan,koji kao navodno treba da zastrtiti kofer od otvaranja. predala kofere, uzela karte ,i nastavila da caskam sa mojim devojkama . Meni je sve izgledalo kao da idem na neki put, a ne da se selim u drugu zemlju ,a izgleda da niko nije imao osecaj da odlazim za stalno :)
Sto se tice leta sa Turkish Airlines , nemam primedbi, bilo je okey jos da nisam brinula o dokumentima i o svemu tome sta ce se desiti kad stignem u Kanadu ,mozda bi i vise uzivala u letu, ovako, sva sam bila pod tenzijom. U Tursku sam stigla sa malo kasnjenja , ali opet sam stigla da odem do Starbucks-a da popijem frappuchino, da kupim solju i da sve to platim samo 10evra XDXD
(da naglasim da samo solja u Francuskoj u Starbucks-u kosta 12-15 evra XD) A onda sam cekala u redu za avion za Kanadu.... ta gomila ljudi,na prvi pogled se cinilo kao da cekaju red da vide nekog poznatog (sto znaci nigde reda ) tako da sam stala 'random' iza neke persone i molila se bogu da cekam pravi red ,a ne za avion koji ide u Tunguziju . Ne znam zasto ali pre nego sto sam usla u avion, dva puta su proveravali kartu i pasos pre ulaska u avion...svima ,ne samo meni... Let do Montreala.... dugacak....ne znam, pokusavas da spavas,ali nije tvoje vreme da spavas,a oni ugasili svetla u avionu ,kao da imitiraju mrak.... tako da sam spavala sve ukupno 30 minuta a imala sam osecaj ko da sam spavala 5 sati.... pocnem da gledam film,turbulencije.... vezuj se ponovo.... prodje neko vreme, iskljuce znak za pojas ,taman se opustis nadjes polozaj...opet turbulencije ,ispravi sediste,vezuj se....i tako u krug...Jedina dobra stvar je sto je sediste pored mene bilo prazno,a samo su po dva sedista sa strane a u sredini cetiri.... Ja sam bila sa strane , dva sedista samo za mene ..milina :) Vreme za rucak, vise nisam imala apetit jer je to bio treci 'avionski obrok ' po redu , i iako sam izabrala nesto drugacije od prethodnih obroka, opet je nekako ukus bio plastican i prepoznatljiv tako da sam jedva pojela to ,i trazila dva puta kokakolu za redom da svarim tu hranu...Pogledas kroz prozor ,oblaci....a i da nema oblaka,dole je sve plavo jer prelazis preko okeana,tako da je mozda i bolje sto nisam videla nista XD
Da skratim, prezivela sam let , stigla u Montreal na aerodrom Pierre Elliott Trudeau... i onda u sekundi nisam znala gde da idem dalje, obicno nemam ta zakucavanja,ali brate ovaj aerodrom je ogroman. Nastavila sam da pratim masu, i stigla do neceg sto podseca na carinu, samo sto tu uz pomoc osoblja cekiras svoj pasos,i odgovaras na pitanja sta imas u koferu. Srecom osoba koja mi je tu pomogla, uputiila me je gde da idem dalje... tako da sa nekih 30 minuta cekanja, dobila sam svoje papire,i sa velikim osmehom i toplom dobrodoslicom u Kanadu, uzela sam svoje kofere,i konacno ugledala svog muza sa druge strane :)
Kad smo stigli kuci, svi su bili tu, konacno sam upoznala celu porodicu na obostrano zadovoljstvo :)
Stigla sam otprilike taman na vreme za veceru, tako da smo svi onako porodicno vecerali i pricali o mom letu ,razmenjivali utiske sa svadbe, o tome kako je u Srbiji, itd. Ono sto me je iznenadilo je torta sa Kanadskom zastavom koju su narucili za mene , na kojoj je pisalo : "Welcome to Canada , Sabrina!"Posle dezerta ,sedeli smo jos dugo za stolom i pricali :)
Moj muz je uzeo dva slobodna dana da ih provede samnom ,i da prosetamo malo ,i da obidjemo grad, tako da moram reci da mi se dopada sve ovde onako na prvi utisak, ali opet jos je rano da pricam mnogo :) Ima vremena.
Danas je petak, moja svekrva i muz rade, ja sam se probudila onako bas kasno , rucala sam sa svekrom, i evo sad upravo zavrsavam ovaj blog, i planiram da odmaram, dok mi se dragi ne vrati s posla :)
Eto toliko od mene za sad :)
puno pozdrava :)
No comments:
Post a Comment