Ne znam ni kako da pocnem ovaj blog....
Tesko je ,jer ovo je prvi put posle duzeg vremena da sam svesna gubitka nekog bliskog,nekog kog poznajem ceo svoj zivot.
Nekog ko je brinuo o meni,kad sam bila mala,kao da sam njegovo dete,zajedno sa njegovim unucima.
Nekog ko je bio neizmerno inteligentan, duhovit ,harizmatican i vrlo interesantan da sa njim budes u drustvu.
Svi smo ga voleli, svi smo se smejali njegovim salama.....i onda samo odjednom tisina.
To je jedan od mojih ujaka, moj ujka Mija... najblizi,posle mog ujaka Mime (inace obojica se zovu Miodrag ,ali jedino se po nadmicima raspoznaju. Mima je rodjeni brat od moje mame, a Mija je bio brat od ujaka mojoj mami, a meni je bio ujak.)
Toliko imam uspomena vezano za njega, jedan blog nije dovoljan da to sve napisem, ali secam se da je oduvek za mene zeleo da se udam lepo ,za nekog lepog momka, da imam bolji zivot , tako da kad je upoznao mog muza bio je toliko srecan ,i jedva je cekao da dodje na svadbu.
Ono sto je meni promaklo ,a izgleda i vecini ,je to da je bio bolestan, ne od neceg ozbiljnog,ali za njega je bilo dovoljno to sto nije isao kod lekara i sto je sam lecio svoje prehlade.
I dalje ne mogu da zaboravim kad mi je mama rekla da je u bolnici...Ja sam odmah pomislila, 'ma bice dobro,ujka je jak,on je borac bice bolje' .... ali nazalost, to 'bolje' nije nikad doslo....
Samo znam da mi nije bilo dobro kad mi je mama javila telefonom na poslu da je ujka Mija preminuo.
Ja i dalje nisam svesna, nisam svesna toga da treba da idem na sahranu. Sve ocekujem da ce neko da mi javi, da mi kaze da to nije istina.
Nazalost,otisao je prerano, da nisam stigla ni da ga vidim ,niti da progovorim jos neku rec s njim...
Nije stigao da vidi uspeh svog mladjeg unuka...
Nece moci da vidi i da se pozdravi samnom na dan kad budem trebalada odem u Kanadu...
Tesko je ,jer ovo je prvi put posle duzeg vremena da sam svesna gubitka nekog bliskog,nekog kog poznajem ceo svoj zivot.
Nekog ko je brinuo o meni,kad sam bila mala,kao da sam njegovo dete,zajedno sa njegovim unucima.
Nekog ko je bio neizmerno inteligentan, duhovit ,harizmatican i vrlo interesantan da sa njim budes u drustvu.
Svi smo ga voleli, svi smo se smejali njegovim salama.....i onda samo odjednom tisina.
To je jedan od mojih ujaka, moj ujka Mija... najblizi,posle mog ujaka Mime (inace obojica se zovu Miodrag ,ali jedino se po nadmicima raspoznaju. Mima je rodjeni brat od moje mame, a Mija je bio brat od ujaka mojoj mami, a meni je bio ujak.)
Toliko imam uspomena vezano za njega, jedan blog nije dovoljan da to sve napisem, ali secam se da je oduvek za mene zeleo da se udam lepo ,za nekog lepog momka, da imam bolji zivot , tako da kad je upoznao mog muza bio je toliko srecan ,i jedva je cekao da dodje na svadbu.
Ono sto je meni promaklo ,a izgleda i vecini ,je to da je bio bolestan, ne od neceg ozbiljnog,ali za njega je bilo dovoljno to sto nije isao kod lekara i sto je sam lecio svoje prehlade.
I dalje ne mogu da zaboravim kad mi je mama rekla da je u bolnici...Ja sam odmah pomislila, 'ma bice dobro,ujka je jak,on je borac bice bolje' .... ali nazalost, to 'bolje' nije nikad doslo....
Samo znam da mi nije bilo dobro kad mi je mama javila telefonom na poslu da je ujka Mija preminuo.
Ja i dalje nisam svesna, nisam svesna toga da treba da idem na sahranu. Sve ocekujem da ce neko da mi javi, da mi kaze da to nije istina.
Nazalost,otisao je prerano, da nisam stigla ni da ga vidim ,niti da progovorim jos neku rec s njim...
Nije stigao da vidi uspeh svog mladjeg unuka...
Nece moci da vidi i da se pozdravi samnom na dan kad budem trebalada odem u Kanadu...
Dragi moj ujace....otisao si bez pozdrava...
Nek ti je laka zemlja....
✝
No comments:
Post a Comment